Sta kazu ljudi sa PDA profilom 1: O izbegavanju zahteva – Kakav je osecaj?

Sta kazu ljudi sa PDA profilom 1: O izbegavanju zahteva – Kakav je osecaj?

Smatram da je dragoceno procitati o iskustvima i osecajima ljudi sa PDA profilom iz prve ruke. Neurotipicnim osobama je vrlo tesko da se identifikuju sa osobama koje to nisu. Samim tim, nisu u mogucnosti da ih razumeju, ali ni da im pruze odgovarajucu podrsku. Cesto postupci ovih osoba bivaju pogresno protumaceni i osudjivani, rekla bih nepravedno.

Na interenetu postoji vise blogova koje su pokrenuli ljudi sa PDA profilom. Sally Cat je jedna od njih. Ona se nije zaustavila samo na blogu koji je napravila, vec je priredila i citavu knjigu koja se zove “PDA by PDAers” ili, u slobodnom prevodu, “Ljudi sa PDA-om o PDA-u”. U pitanju su odrasli ljudi koji imaju PDA profil i koji, iako nisu vicni socijalnoj komunikaciji uzivo, mogu odlicno da se snadju u pisanoj komunikaciji u okviru socijalnih mreza. Tako je ova knjiga i koncipirana  – kao njihov odgovor na razna pitanja o PDA-u. Upravo iz te knjige dolaze sledeci segmenti koje sam bila slobodna da odaberem i prevedem.

Pickle (Krastavcic): Cak je i zahtev da razmisljam o ovom pitanju doveo do toga da mi se unutrasnjost prednjeg dela glave zgrci, pocnem da lucim previse pljuvacke, da mi se vilica ukoci i da mi se mozak pomalo zamagli. Pomislio sam da necu moci da odgovorim na pitanje, ali pretpostavljam da vec jesam. Dodajte tome i i anksiozonost ukoliko se radi o vecem zahtevu ili o nekom koji me neminovno ceka u bliskoj buducnosti.

my_head_explodes_by_zillyirk32-d8qsbea

Lauren: Kada sam razgovarala sa svojim verenikom, on je rekao: “Ali, zar ne zele svi ljudi da izbegnu zahteve?” Ja sam odgovorila: “Da, do odredjene mere. Ali koliko ljudi je iskusilo situaciju gde treba da se istusiraju i urade domaci u toku iste veceri, imalo unutrasnju borbu da bi prihvatili i postigli oba ova svakodnevna zahteva, sto je bilo mentalno prezahtevno u toj meri da nisu uradili nijedan od njih i nisu mogli ni sledeceg dana da odu u skolu? i to, ne samo jednom , vec su ovakvu vrstu borbe vodili skoro svaki dan.” Meni je 30, a ponekad se osecam kao da se ponasam kao neko tvrdoglavo dete. Medjutim, onda moram samu sebe da podsetim da se radi o zdravstvenom stanju koje je izvan moje kontrole (u vecoj meri) i da ne smem da budem prestroga prema sebi.

Bilo je mnogo teze nositi se s tim dok sam bila u srednjoj skoli nego sada kada sam odrasla. Mislim da se radilo o kombinaciji razlicitih faktora: nisam imala takvu kontrolu nad svojim zivotom kao sada, jer sam bila dete i mnoge odluke su se donosile za mene. Takodje, sada poznjem sebe mnogo bolje nego tada. Sada mogu da napravim kompromise sa samom sobom. Na primer, diskutujem sa samom sobom u glavi – “U redu, ne zelim da se tusiram danas pre odlaska u krevet. Ali, ako se ne istusiram veceras, to znaci da moram da se probudim ranije ujutru da bih se istusirala (sto, da budem iskrena, verovatno znaci da cu zakasniti na posao). Dakle, sta cu?” Ono sto mi uvek pomogne da se izborim sa zahtevima jest postojanje opcija.

Tracy: Unutrasnji osecaj izbagavanja zahteva za mene je ispunjen anksioznoscu i  tenzijom, obuzima me u potpunosti i tako je GLASAN i postaje sve gori sve dok ja pokusavam da se probijem kroz njega i ispunim odredjeni zahtev …

Pokusala sam to da opisem svom terapeutu na sledeci nacin: “Mozda je to kao da slusate kako neko grebe skolsku tablu, to je zvuk koji apsolutno ne mozete da podnesete, ali je on konstantno prisutan, a vi morate da se pravite da je to normalno i radite sve kao da vam to uopste ne smeta (i mozda ste cak vi osoba koja ga stvara, ali jednostavno morate)”

Ili je to osecaj kao da vam je neko dao casu punu crva i vi znate da morate da ih pojedete i pravite se kao da vam to nije odvratno, a vi stvarno mislite da je to grozno i uzasno, ali svi ostali misle da to nije nista strasno.

Ili kao da imate odvratnu zastrasujucu bubu na kozi i ne mozete da je oterate ili zgnjecite, morate da je pustite da mili po vama dok radite i pretvarate se da vam to nije nimalo neprijatno…

Alice: U skorije vreme sam shvatila da zahevi nisu uvek ocigledni za mene… Zahtev osecam kao strah, srce pocinje da udara sve jace i jace i ne mogu da mislim ni na sta drugo, sve dok se na bilo kakav nacin to ne razresi. Ukoliko uspem da ispunim zahtev, osecam ponos, ali mnogo cesce ne uspem i izbegnem ga tako sto odlozim odredjeni dogadjaj ili aktivnost ili ga skroz otkazem, sto inicijalno dovodi do osecaja velikog rasterecenja, a potom do osecaja krivice i frustracije. Postoji i malo kompleksniji i suptilniji proces koji sam nedavno primetila. On sadrzi element autosabotaze gde ja radim upravo suprotno od onoga sto se trazi/zahteva, a to me cini da se osecam ljuto i jos vise frustrirano sobom…

Tracy: … Ja se borim sa samom sobom da pijem vodu kada sam zedna! Zedna sam i zelim da pijem vodu i imam vodu u ruci i jednostavno ne mogu da je popijem!…

Sally Cat: Izbegavanje zahteva moze uciniti da nesto u cemu bih inace uzivala postane potpuno neprivlacno za mene. Na primer, ako neko predlozi nekog odredjenog autora, za mene postaje zahtev da mi se taj autor svidi i ja se aktivno opirem citanju njegovih dela.

 

Izvor: Cat, S. (editor) (2018): PDA by PDAers: From Anxiety to Avoidance and Masking to Meltdowns, Jessica Kingsley Publishers, London and Philadelphia.

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s